Научнопопуларна трибина:

Будућност науке и високог образовања

Субота, 13. мај 2017. године, 11.00
Амфитеатар Централне зграде Универзитета


 

Уводничар:
Проф. др Маурицио Фермеља, Универзитет у Трсту, Италија

Глобализација је кључна појава за разумевање начина на који ће се високо образовање и наука развијати у будућности. Глобализацију покреће много фактора попут олакшања процеса мобилности, смањења трошкова транспорта и информационих и комуникационих технологија. У овом сценарију, такође је релевантна улога мултинационалних предузећа и постојање тржишта рада које је глобалнијег карактера, тј. израженијег међународног карактера. Главни резултати глобализације су мобилност људи, повећање миграција (нарочито високостручних особа), мобилност студената и академског особља, либерализација и конкурентност. Остали резултати су приватизација у високом образовању и трговање у области високог образовања, укључујући конкуренцију у области економије за студенте и постдокторанде.

Глобални аспект високог образовања се формира на основу међународних рангирања, за које податке обезбеђују међународни актери (ЕУ, СТО, ...), а на основу којих се предлаже стварање универзитетских и истраживачких мрежа. Уколико се посматрају тенденције, може се са сигурношћу рећи да постоји вероватноћа да ће се наставити потражња за глобалним универзитетима и ширењем високог образовања, услед следећих политичких и економских фактора: предвиђа се пројекција од +15% у просеку до 2025. године у области земаља чланица Организације за економску сарадњу и развој (OECD).

Постоје различита сценарија за системе високог образовања, у зависности од степена њихове интернационализације и тога да ли су засновани на тржишној потражњи или обезбеђивању кадрова за администрацију. Размотриће се предности и мане сваког сценарија у циљу проналажења најбољег сценарија за системе високог образовања у Европи у садашњости.

Модел који се предлаже за системе високог образовања је универзитет који је отворен за умрежавање. У овом сценарију, важно је да се разуме улога науке, технологије и друштва, а нарочито, на који начин ће они вршити и треба да врше међусобни утицај. Тенденције показују да ће међу њима бити више интеракције и да ће универзитети представљати катализаторе у овом процесу усклађивања. Академски свет би требало да се фокусира на мултидисциплинарни приступ темама глобалних изазова, са којима се треба суочити помоћу кључних технологија које обезбеђују даљи прогрес. Неколико примера поменутог приступа ће бити понуђено у односу на структуру програма EU H2020, стратегију Паметне истраживачке специјализације и тенденције  у привреди и глобалне ризике. Главна питања за развој планете биће знатижеља, култура и креативност, заједно са компетенцијама.

Након разматрања поменутих тема, у уводном излагању ће бити представљене најважније стратешке тенденције у технологијама и будућност запошљавања услед утицаја дигитализације. Посебна пажња ће бити посвећена изазовима и стратешким тенденцијама у области технологија са посебним освртом на 3D штампање, информациону безбедност, учење путем машина, Интернет ствари (internet of things) и четврту индустријску револуцију.